EU: Devet milijardi evra za Zapadni Balkan

07.10.2020

Evropska komisija usvojila je 6. oktobra Godišnje izveštaje za Zapadni Balkan i Tursku sa preporukama u skladu sa novom metodologijom proširenja i sveobuhvatan Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan vredan devet milijardi evra, sa ciljem da pospeši dugoročan privredni oporavak regiona, zelenu i digitalnu tranziciju, podstakne ekonomsku regionalnu saradnju, ubrza privredni rast i podrži reforme koje su potrebne za napredovanje na putu ka EU.

Od devet milijardi evra bespovratnih sredstva koja će evropskim Ekonomsko inveticionim planom biti izdvojena za Zapadni Balkan, šest milijardi je planirano za ključne infrastrukturne projekte u oblasti transporta, energetike, digitalnog povezivanja, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja.
Od preostale tri milijarde oko 1,5 milijarda je namenjena privatnom sektoru, dok bi oko 1,5 milijardi bilo za reforme institucija i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ključnim oblastima, rečeno je Tanjugu u Briselu.

Projekti su podeljeni na ključne inicijative koje se odnose na

  • transportno povezivanje istoka sa zapadom, severa sa jugom,
  • povezivanje obalskog regiona,
  • prelazak sa uglja na održive izvore energije, otpad i upravljanje otpadnim vodama,
  • digitalna infrastruktura i
  • konkurentnost privatnog sektora.

Kada je Srbija u pitanju, ključni transportni projekat je autoput Mira Niš-Priština gde EU izdvaja polovinu neophodnih sredstava za obe strane. Predviđene su i investicije u železničke pruge Beograd-Podgorica i Beograd – Priština.

Kada je reč o energetici, Evropska komisija planira investicije o prelazak sa uglja na obnovljive izvore ili gas, što je u skladu sa evropskim Zelenim planom klimatske neutralnosti do 2030. godine. EU će investirati u gasni interkonektor između Srbije i Sevrene Makedonije, kao i projekat transbalkanskog koridora za prenos električne energije u Srbiji koji je deo interkonektora Srbija, Crna Gora i BiH. Od Srbije se očekuje da dostavi projekte koji se odnose na obnovljive izvore energije, a planirane su investicije u upravljanje otpadnim vodama i regionalne sisteme za njihovu preradu. Poseban deo evropskih investicija odnosi se na izgradnju digitalne infrastrukture širokopojasnog interneta to je u skladu sa evropskom Digitalnom agendom.

Ekonomsko investicioni plan predviđa i garancije za podsticaj privatnog sektora preko Evropskog fonda za održivi razvoj, kao i uspostavljanje Garantnog fonda za Zapadni Balkan, koje bi, kako ocenjuju u Briselu, mogle dodatno da privuku 20 milijardi evra za investicije. Ovaj dokument predviđa i približavanje Zapadnog Balkana Jedinstvenom tržištu EU kroz jačanje i integraciju regionalnog tržišta i uspostavljanja slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i pružanja usluga.

 

U ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je pohvaljena kada je reč o najznačajnijim ekonomskim kriterijumima. U 2019. godini ostvaren je ekonomski rast BDP od 4,3 odsto, a u prvom kvartalu 2020. godine od pet odsto. Nominalni rast zarada je iznosio 10 odsto, a stopa nezaposlenosti je smanjena na 10,9 procenata.

U svim ekonomskim poglavljima ostvaren je napredak, a posebno u  poglavljima koja se odnose na:

  • pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga (PG 3)
  • pravo privrednih društava (PG 6)
  • pravo intelektualne svojine (PG 7)
  • politiku u oblasti konkurencije (PG 8) i
  • finansijske usluge (PG 9).

    Sva poglavlja u predpristupnim pregovorima su važna i usko povezana kada je reč o privredi, a za ona poglavlja za koja je ostvaren ograničen napredak, važno je da se sprovode preporuke Evropske komisije sa ciljem unapređenja privrednog i opšteg društvenog razvoja, pre svega kroz uvođenje i primenu standarda Evropske unije.

U Izveštaju se navodi i da je Srbija poboljšala svoj položaj na različitim međunarodnim poslovnim rang listama, najviše zahvaljujući regulatornim poboljšanjima, kao što je brže izdavanje građevinskih dozvola i lakše plaćanje poreza. U odnosu na prethodnu godinu, pristup finansiranju je poboljšan što je jako važno,  jer je pristup finansiranju jedan od najvećih izazova za rast i razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Sektor malih i srednjih preduzeća je posebno pogođen izbijanjem pandemije KOVID-19, a Vlada Srbije je pružila pomoć privredi odlaganjem i umanjenjem određenih poreskih obaveza, isplatom minimalnih zarada svojim zaposlenima i podrškom  za održavanje likvidnosti.

Evropska komisija je pohvalila i dobru saradnju na regionalnom nivou, a tokom krize KOVID-19 pokazalo se da je regionalna saradnja od suštinskog značaja. Uspostavljanje zelenih koridora dokazalo je sposobnost regiona da brzo i efikasno upravlja zajedničkim izazovima.

EU ostaje najveći trgovinski i investicioni partner Srbije, učestvujući u gotovo dve trećine ukupne trgovine i obezbeđujući više od polovine neto priliva stranih direktnih investicija u 2019. Ukupna robna razmena između EU i Srbije porasla je u 2019. na ukupno 26,5 milijardi evra, a tokom poslednjih 10 godina, trgovinska razmena sa EU je porasla za 156 odsto.

Izvor: PKS