Jedinstveno tržište EU i drvni sektor Srbije – ključni izazovi, standardi i mogućnosti za domaću industriju
U Privrednoj komori Srbije održana je stručna radionica „Jedinstveno tržište EU i drvni sektor Srbije“, posvećena analizi propisa, standarda i poslovnih prilika koje oblikuju konkurentnost domaće drvne industrije u procesu približavanja Evropskoj uniji. Događaj je okupio predstavnike institucija, kompanija i stručne javnosti sa ciljem razmene informacija o aktuelnim promenama u evropskim politikama i njihovom uticaju na sektor.
Prisutnima se najpre obratila Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije. Ona je istakla trenutno stanje i ključne izazove u sektoru, posebno u pogledu usklađivanja sa evropskim tehničkim propisima i standardima, kao i važnost jačanja konkurentnosti domaćih proizvođača na tržištu EU.
Uvod u ciljeve radionice dala je Ane Sindik, ekspert za podizanje kapaciteta, ukazujući na značaj Jedinstvenog tržišta EU za proces pristupanja Srbije EU, kao i na ulogu drvne industrije u zelenim i industrijskim tranzicionim politikama. U nastavku je predstavila detaljan pregled sektora drvne industrije u Srbiji, strukturu izvoza, glavna tržišta u EU, kao i poređenje konkurentnosti domaćih proizvođača sa kompanijama iz EU i regiona.
Poseban deo programa bio je posvećen prilikama koje se otvaraju za mala i srednja preduzeća u kontekstu bioekonomije, održive gradnje i rastuće potražnje za ekološkim nameštajem i cirkularnim materijalima. Učesnici su imali priliku da čuju o ključnim tehničkim zahtevima za pristup tržištu, obavezama u pogledu standardizacije i CE oznake za proizvode od drveta.
O ulozi međunarodne podrške u jačanju kapaciteta kompanija govorile su Biljana Glišić i Jovana Radlović ( predstavljajući usluge, programe i alate dostupne privredi za internacionalizaciju, regulatorno informisanje i pronalaženje partnera na tržištu EU.
Značajan deo radionice bio je posvećen i novoj Uredbi EU o krčenju šuma (EUDR), koja donosi obaveze u pogledu geolokacije parcela, procene rizika, dužne pažnje i digitalne sledljivosti porekla drvnih proizvoda. Istaknuto je da ova regulativa predstavlja i izazov i novu razvojnu šansu za srpsko šumarstvo, uz neophodna ulaganja u digitalne alate i procese.
Skup je završen interaktivnom diskusijom tokom koje su predstavnici privrede diskutovali o glavnim preprekama u izvozu, potrebnim unapređenjima regulatornog okvira i narednim koracima ka boljoj integraciji domaćeg sektora u evropske lance vrednosti.
